Poseta doci

Dok ja ovde krepavam od gladi, moje namirnice u frižideru počinju polako da buđave!
Ko mi je kriv kad me mrzi da spremim sebi jedan pošten obed?
Zapravo, niko mene ne bi mogao ni da okrivi već samu sebe ja, ali pa ipak-kako sebi mogu da priznam da me svega 20ak koraka deli od frižidera, a mnogo manje od bolesti, ako se uzme u obzir kako se inače postavljam prema svom zdravlju?
Moram još na to i da dodam, da trenutno imam nekakvu upalu grla, koju sigurno nije prouzrokovao moj zdrav način života! No! Ipak sam otisla kod lekarke koja mi je to i potvrdila. Mislim, ne ono o nezdravom životu, jer šta bi draga gospođa u ciklama haljini mogla da zna o tome, već o upali koja iziskuje upotrebu tj gutanje antibiotika, na 8h po jednu tabletu. Još ako mi je ponovo dala one konjske, ne smem ni da se usudim da otvorim kutiju da privirim. A kad samo pomislim na moju poslednju posetu lekaru radi dijagnostikovanja bronhitisa jesenas, i na one dve kutije tableta koje ne znam ni kako sam uspela da progutam, ne mi dobro!

Hm, mora da postoji neki alternativni način lečenja! Nešto kao, pretvaram se da pijem antibiotike, a od placebo efekta (sisam tantum verde umesto npr.), bude mi bolje. Izlečim se! Nemam više upalu! Ah da, taj placebo koristim već danima, ne pomaže (http://www.youtube.com/watch?v=CZe_OxQJBQs).
Ma da, kako da ne. Dakle, dobila sam svoju kutiju, a sama poseta lekaru bila je jedno zanimljivo iskustvo. U čekaonici sve samo bunjare i pobunjenici, svi su oni zakazali pa čekaju već satima. A prvo i zlatno pravilo glasi, ako ne umeš da grizeš, a ti lepo nemoj ni da laješ, jer kad se sve uzme u obzir to je sve što i možeš da radiš dok čekaš.
Lm, pojavila sam se tamo i ljubaznoj sestri (a o njihovoj ljubaznosti se inače prepričavaju bajke), rekla da imam zakazano kod dr. u 18:15h. Iako to nije bilo istina. Mislim, preko vezare (mame) sam uspela da izdejstvujem da mi zakaže za dan posle njenog pregleda, ali okvirno oko pola 7. Ali, ako ja kažem da je pola 7, a došla sam u 6 a na redu nisu ni oni od pola 4, onda je jasno kako je sistem zakazivanja efikasan. Međutim, obično bih verovatno ušla preko reda, kao što mi se to jednom već desilo, kada sam išla po doznake (najbolje da imam vremena da čekićam doznake nekoliko h dok se oni svi izjadaju što u redu, što kod dr. o svojim boljkama, kada meni treba samo jedan papir!), ali ovaj put mi se nigde nije toliko žurilo. Mislim, koncert Enrikea Iglesijasa, za koji sam slučajno saznala da idem na isti, može i da popričeka sa početkom, kao i sve ostalo u Srbiji, i uopšte nije hića da se stigne na vreme jer IN je kasniti. Ali ipak, kada se uzme u obzir da dućan (dom zdravlja), radi do 19h jelte, onda mogu da pretpostavim da će se čekanje odužiti na najduže sat. Što je moram priznati solidno vreme za koje bih stavila možda dve futnote u diplomski koji nikad da odbranim. Ok, čekam.

Dok ja čekam, gospođa n se buni, gđa m se utrkuje da uđe pre nje i žali kako je neka osoba x ušla i ostala tih tričavih sat vremena a nije imala zakazano nego se, na mufte ubudžila preko reda. Primetim ja tako i dva para odnosa ćerka-majka, ćerka-otac, koji su to vreme pošteno koristili da se popričaju valjda sve one priče koje ne stižu kod kuće. No, nisam imala živaca da sedim, što mi se inače, kada radim dešava makar 8h na dan a to zna i da se prolongira i posle posla, tj. rada. Stajala sam ja tako isto u svojoj ciklama-estrada majici, koja je prilično pristojnija od ostalih pojava koje sam tu sretala. A bilo ih je svakakvih. U nekom trenutku, razmišljajući za sekund da li sam ja stvarno ta slonica koja pamti lice 20 godina, dođe meni da priđem jednoj devojci (iz odnosa ćerka-otac), i priupitam je da li je išla u nižu muzičku školu kao devojčica. Lm, to je bilo već možda nakon pola časa čekanja i smanjenja reda na njih i mene. U suštini, dok je drugi odnos (ćerka-majka) bio kod dr., ja sam se prilično fino popričala sa tom devojkom, Jelenom - kako sam se podsetila da se zove, i obrnula i nekoliko zajedničkih poznanika iz sfere muzike. Ispostavilo se da smo išle na solfeđo pre skoro 20 godina kod čuvene Dušice, i da sam ja ipak, pomalo slonica sa svojim pamćenjem. Zamislite npr dete od 8 i devojku od skoro 28 godina. U svakom slučaju posle toga sam rekla doktorki da ne mogu da ćutim pošto idem na koncert Enrikea, posavetovala me je da ne idem još dva dana da vidim devojčicu od prijateljice, tj. dok ne prođe makar 24h od dejstva leka. Ipak, apoteku su u međuvremenu zatvorili a lek košta tričavih soma din, pa sam stoga isplanirala akciju ponovnog odlaska u DZ za sutradan. Ja u suštini nisam ni bolesna.

U međuvremenu od juče do danas, sam jela. Jednom. Malopre, spremila sam taj čuveni obed koji nije smeće (kako moj drug Vlada voli da se izrazi), i to će me držati neko vreme. Do sutra npr. Iovako sam jedva progutala i ovo što sam spremila. Nemojte ići kod lekara. Jednom odeš, uvek si bolestan. A uz to ti trebaju doznake, nešto kao potvrda na papiru za opravdano odsustvo s posla. Ta nemojte kasti.