Od sinoc do veceras...pivo ili dva piva...

Ni veceras situacija nije nista bolja...Bila mi je 'kuma' sa svojim slikama iz Egipta- e znas kako me zanima 'anama bej'-mislim...osim toga, umesto da sam ono penzionerski i solerski presedela na gajbi uz pivicu, otisla sam kod druga na veceru a razlog tome bio je sto je danas bio dan kada je trebalo da se odrzi njegovo vencanje sa doticnom nekom , sada vec bivsom, verenicom. Ipak, on je to stoicki podneo, napravio je pizzu, kupio par pivica od kojih sam ja iz puke dosade popila cak 3, i gledali smo tesnu kozu 2.deo...Mislim da sam sama sebi predosadna. Kako me je tek iznervirala situacija u prevozu-naime kolima. Putovala sam sa Nbg-a do Maxima Gorkog, gorkih 45 min, jer su iskljucenja s autoputa bila zatvorena, i tako redom... A taman kad pomislim da sam iznasla neki 'alternativan' pravac, skapiram da sam se nasla u nevidjenoj guzvi. Ipak, nije ispalo tako lose, cak me je i drugaricin decko 'okruzio' motorom, od nekih 1000 kubika, sto i nije tako lose s obzirom da mi tzv. 'dragi' vozi chopera (mislim na onog sto na mene ne misli!), a da ja u zivotu nisam sela, osim na skuter, niti me to zabavlja kao pojam. Medjutim...ima ono ali...ali pokvario mi se mp3 u autu, dok sam jurila tricavih 160 ne bih li skratila bar put do kuce. Vozila bih ja i nesto brze, samo da me taj neki davno zaboravljeni 'tiha' patnja, nije nasamario i predlozio mi bas taj auto, sa devizom 'sto je sigurno, sigurno je'(da da sad se on baskari po belom svetu a ja se napatih...hm...)....mozda me je on i 'procitao' da sam u dusi prava mala divljakusa, pa ipak, njega sad nema da mu kukam, posto od kad sam kupila taj auto, samo mi se desavaju neka jebena sranja sa istim. Moguce i da ce me pokupiti samo murija jedan dan, jer mi se smucilo da placam kazne i pauke, radi toga sto nam ova bljuckava drzavica nije izgradila parking ispred zgrade. Fuj. Danas sam bas nesto ogorcena, iako sam u sustini dobre volje. Samo mislim da mi je predosadno, i da bi podhitno trebalo da pocnem da zaradjujem za zivot, a osim toga i da se bavim nekim mozda humanitarnim, radom, jer to me je oduvek nekako ispunjavalo. Medjutim, u ovom drcavom sistemu, tesko da bih ja kao pojedinac mogla da pikiram na jack-pot, vec kao i uvek-jovo-nanovo, - sve mora na tezi nacin da se prodje, sazna, i spozna. Elem, mislim da cu se ipak naterati da zavrsim dva faxa, pa kud puklo. Ne znam bas tacno kada ce to da bude ali do tad- ne zelim da me iko niti pita-ijaooooo-oni sazaljivi pogledi- kad ces da diplomiras i sta ces da radis ?!... kao da ja imam neki jebeni clue! Zakljucak je da meni ipak nije dosadno, skoro nikad, osim sto mi u sustini treba malo ljubavi, i paznje, mada o tome ne bih da se izjasnjavam , jer ipak zivim na brdovitom Balkanu, pa je to nesto sto bih u sustini trebalo da 'iskamcim'...Eto tako...