Veceras...

Mislim da se mora iznaci neko resenje za izlazak iz ovog novonastalog haosa.
Nekako sam se navikla da piskaram po svescicama, pa mi je sam ovaj nacin-tastatura, i kuckaranje stran. KucKaranje?! Ups...
Zena-stena (videti sliku), bez dlake na jeziku...
Trebalo je poodavno da pozavrsavam neke stvari, a sad me one kopkaju i puna sam nekih pundraka. Ne drzi me mesto a i dalje sedim.
Pritom, kao neka sam penzionerka. Jos samo da pocnem da pijem kalcijum za 'odrzavanje' kostiju, i nateram se da legnem neki put i pre ponoci, keca, dvojke...
U svakom slucaju, ne dam se, nameravam da dosadjujem i dalje, i tako dok jesam, i dok postojim. Zabrinula sam se, onako moram priznati, najiskrenije za sebe u momentu kada shvatam da sam -em sama, em soliram- a petak je vece...
Nije da mi to bas smeta, nekako sam ravnodusna. Mrzi me da izlazim u grad, i sve po nekoj semi styliram tako iz vikenda u vikend. Vreme je da se nesto i tu promeni, makar na polju 'unuitrasnjih' desavanja. Obavesticu Vas nekom narednom iliti naprednom prilikom, da li se to tako zaista i desava. Cak su mi se i drugarice penzionisale. Nema vajde od 'propadanja' na splavovima, rekla je jednom teta Esma.. :-( Medjutim, moguce da tu neceg ima cim sam se ja posle nekih celih devet godina zivotarenja po istim, nekako distancirala. A posto sam vec pocela o tome, mora da je to jos jedna stvar koja me dotice, na ovaj ili onaj, nacin. Sve je naime povezano s tim sto sam nedavno srela nekog fakat frajera, koji ne zivi u mom gradu. Ni u drzavi. Ipak, nesto me je tu sigurno sasvim spucalo, cim se nisam izasla brze bolje vec dva vikenda 'dobro' provesti. Mislim da sam se nesto uozbiljila. Razmisljam o tim glupostima poput zivotnih ciljeva, fakulteta, posla, i tako svasta nesto, a ko razmislja, najcesce dobro je poznato, gubi vreme, a i energiju, jer samo oni s 2 gr mozga, nekako bas fino lebde kroz zivot, da ne kazem-plutaju.
Odoh zato sad i ja da malo plutam, a o ostalom, uostalom, ne garantujem. :-)