Zivot u Srbiji…

…vrti se oko, verovali ili ne, nekakvog iscekivanja…Te cekas prevoz, te cekas da predjes ulicu, te redovi u posti, banci, (da bi te neki neljubazni sluzbenik najlaganije ‘naduvao’!), te naposletku, na red u supermarketu (kojih je nekim cudom sve vise, mada broj kasa koje postoje nikako nije ekvivalentan onom za kojima neki kasir, zaista i dela!)…Sve u svemu, to su jos i minorna i usputna, blejanja. Mislim da najgore pada ono cekanje da se dogodi bolji zivot u matici, Srbiji…
Elem, saobracajna infrastruktura moze vas dovesti u, najblaze receno, totalni mozdani kolaps….kako se guzve kolebaju od vece ka najvecim, tako se u Vama iznenada javi poriv za begom na selo, ako zivite npr. u prestonici. Medjutim, ako pak, zivite u selu, ili manjem gradu, tamo Vam se naime, prezir javlja pri samoj pomisli da je tako. Zasto? Pa logican odgovor bio bi da tamo BAS i ne postoji neki oblik normalnog zivota, s podrazumevajucim neophodnim sadrzajima, za odvijanje istog.
Dalje paznju treba posvetiti i pitanju telekomunikacija…U osnovi problem postoji vec kod fixne telefonije, a da ne navodim da ne znam koji minimalan postotak ljudi koristi internet konekciju, a gomila njih je jos uvek na dial-up-u, sto nas opet vraca na vezu s fixnom telefonijom. U 21-om veku, jos uvek postoji gomila gradjana koji u prestonici imaju dvojnika! Kakva ironija, podignete slusalicu svog malog bezicnog uredjaja, i cujete da je kod komsije preko puta pojacan TV uredjaj, i da se uredno prati skupstina. A vi u medjuvremenu ne mozete da telefonirate, a kamoli pristupite internetu, koji Vam je kao ‘neka fiktivna ulaznica, a ono, ako ne bar za Evropu (kojoj koliko znam, jos uvek geografski pripadamo?), a ono za svet…;-). Onda mu uljudno pokucate na vrata (ako znate ko je misteriozni dvojnik), i zamolite ga da (iliti gada), spusti slusalicu i pruzi Vam ‘adekvatan’ izlaz iz situacije. On se u pocetku pravi malo lud, jer ostavio je otvorenu liniju ili iz sopstvene nemoci da ucini nesto po pitanju iznad svega potrebnog razdvajanja, ili iz razloga sto u dubini njegove duse kulja neopevani paor (izvinjenje za ljude koji su sa sela)…ali nakon nekog vremena ipak spusti sopstvenu slusalicu da bi kasnije i on mogao da zakuca Vama, ako bi Vam se javio gnev osvetnika, pa i Vi slucajno ‘zaboravili’ da nakon obavljenog razgovora, spustite istu, mada Vam to ne preporucujem, jer- iako vazi geslo ‘nek komsiji crkne krava’, mozda se na kulturu ‘primi’ jos neko, vremenom…Mada, ovo moram da dodam, iako nema bas puno veze s cekanjem, vec upravo s osvetom, koja se mozda posledicno i javlja radi istog, nedavno sam od svog poznanika direktorcica neke firme cula jednu veoma intrigantnu anegdotu..
Naime, ne kaze se vise ‘ nek komsiji crkne krava’, vec ‘nek meni crkne krava’, jer ako i meni crkne krava, onda komsa nece moci da opet zatrazi mleko, i tako sve redom….
E zamislite dokle to ide!
U svakom slucaju, poslednji potez ocajnika bio bi mobilni telefon, koji nam zaista pruza ‘neogranicene’ mogucnosti, s tim da telekom Srbija, koliko mi je poznato, jos uvek nema opciju za slanje mms-a van te iste, Srbije, i jos neke od raznih zavrzlama, pa se i te neogranicene opcije nekako smanjuju…A da ne spominjem d aim on-line korisnicki servis ne funkcionise ceo oktobar…poslovna kompanija- ili polovna, dakle???
Malopre bas, nasred autokomande neki tip parkirao kamion…zauzeo traku, samo se ceka da se izazove lancani, jer tuda, vozaci, indijanci, pokusavajuci da se ‘probiju’ ne kao 50. u nizu, vec 49., prolecu…
Onda se ceka jos samo jedno leto, i more, ceka se Nova godina odmag posle tog, mora, ceka se neki vazan poziv, zivote moj…

Devojka….

Devojka….

S vremena na vreme obuzmu me tako neki nemiri….ne mogu precizno da ih definisem, ali osecaj je krajnje nelagodan, I teskoban…
Pogledate se jedan dan u ogledalo I vidite sebe, ali to ipak niste vi. Kao, vi stojite preko puta sebe, onako u ravnoj liniji. Susretnete tako sebe u tom ogledalu, ali nekog drugog sebe, naime. Vidim ja tako neku devojku u ogledalu, I gotovo da ne mogu da je prepoznam. Zagledam se dobro, ucini mi se poznatom, ali, ko je ona?
Momenat cudjenja…U sustini, tog trenutka ostajem bez misli. Ja, I nemisao. Cekaj malo- je li to bilo pre cudjenja, ili…?

Lupam glavu tako ja, dok neka poznata mi silueta stoji tik, nasuprot mene, I zamislite- gleda u mene! Ma sta sad ja time da se bavim, kao da me to zabavlja uostalom, dok tako ja- ne razmisljam, a ona- mene posmatra…I sa cime ja raspolazem od informacija…Fioke, prazne. Turoban osecaj poznatosti vezan uz to mlado bice koje posmatram, pa ipak, ne mogu da se pomerim, a necu ni da odstupim…

Preturam u glavi razne neke floskule, I sto vise ja tako preturam, vise ih je…Gomilaju se skoro kao kad se spusta gusta magla, pa se od nje ne naziru potrebni objekti.
Svakako pothitno moram da rascistim tu maglustinu. Gledam tako u drvo ja, a od tog istog, sume ne vidim. Ma kakvi objekti, ovde se momentalno nalaze samo dva subjekta: ona, I ja. Sto pocinje vec nekako da me zabrinjava…

Koja scena! E kao u nemom filmu- cutim ja, cuti ona, al aj sto ona cuti, nego sto- cutim- I ja?!
Krajnje neobicno! Uobicajeno je da nesto pricam, a sad –cvrc!
Jesam li vec rekla da me ovo brine?!

Elem, pomislim ja u tom trenutku, (kad mi vec nikako ne pada na pamet ko je osoba koja stoji I uporno me posmatra), ma nastavicu I ja nju da promatram jos neko vreme, a za cutanje, pa izdrzacu valjda da je ne pitam nista…Zasad.

Medjutim, trenuci pocinju da se nagomilavaju u nekoj, sad vec, neprijatnoj tisini. Vreme staje, I tece. Sta od ta dva? Ko jos misli na vreme kad se nadje u tako delikatnoj, situaciji?
A eto, uspelo mi je da ostanem bez misli, za taj neki lazan trenutak vecnosti, a sad ne mogu da prestanem da razmisljam, i nista pametno da smislim. Kao za baksuz!

Ovo vec postaje neprijatno, moracu nekako da pronadjem izlaz.
Kako da se ja, inace snalazljiva, izbavim iz ovoga, kad prethodno nisam ni usla. Mozda da pokucam? Ili da zalupam? Ma necu da ucinim nista, iz inata. Moram da budem karakter.

Ne znam, cini mi se da je proslo vec previse vremena. Gledam, prostor je isti, a I ta neka, osoba koja me tako sad vec, bezobrazno gleda. Sta ima ona mene toliko da gleda, stvarno?

U glavi mi neki neobican pritisak…
Nastavice se…

"Ucenje bez razmisljanja je beskorisno. Ali je razmisljanje bez ucenja opasno" , rekao je Gandi.

Cesto prolazim s Mimi savskim kejom, i neretko se srecemo s Gandijevom bistom, iako je ona postavljena nedavno. Nismo ni znale da svaki put kada pozdravimo naseg dragog prijatelja, on za nas ima neku poruku.
Ipak, nastojimo iz dana u dan da obogatimo nase zivote, ako ne ucenjem, a ono razmisljanjem. Mislim da nam ne ide tako lose, s obzirom da je pouka dana "triput meri, jednom seci", da ne kazem "il' sad, il' nikad"! :-)
Nije suvisno spomenuti da zivim u Gandijevoj ulici. A moguce je da se i Mimi preseli uskoro ukoliko zeli da pokupi jos neku korisnu informaciju, elem postane suvlasnik autorskih prava na moju neizdatu knjigu, a mislim da bi nam sigurno bilo isplativije da delamo iz istog okruga, odnosno Gandijevog.
Anyway, ispod biste toliko pominjanog borca za ljudska prava, pise : "Nenasilje je sustina svih religija". Hvala, prijatelju.

ljubav ili mudrost...

"Osecanja treba da budu obasjana inteligencijom da bi se pretvorila u pravu ljubav. Inteligencija treba da bude obasjana osecanjima da bi se pretvorila u mudrost. "

Ne secam se da sam skoro nesto ovakvo cula. Dolazi iz svastare (naravno) drage mi osobe s kojim cesto delim svoja i unutrasnja desavanja...

Luda zenska glava!

Moja draga prijateljica Mimi je totalno 'pukla' i danas je 'pala' tri ispita, sto ce reci da joj se smesi obnova godine! Smesta u prvi razred! :-)
Elem, u njenoj glavi desio se flash zvani zaljubljenost bolje reci slepilo, i avaj, nikako da se prene i urazumi. Ubedjena da je u pravu, ne prestaje da napada svog dalekog dragog, koji u svim pokusajima da je smiri, samo nailazi na kontru. E sad, nekoliko reci o tome sta se vrzma u zenskim glavama, pa cak, ukljucujuci i mojoj. Svaka zena je naime malo hirovita (Ducic je sve lepo opisao, cini mi se, tu nema greske!)....Pitanje je kako nekima uspeva da to kontrolisu, ne bi li zadrzale nekakve 'prave' muske potomke pored sebe. Ipak, duboko sam ubedjena da onima, iole nezavisnima, i ajmo reci jakim licnostima, to ni najmanje nije potrebno u zivotu.
E sad, kako se to dogodilo da ona popada sve te ispite. Prvenstveno jer ne ukljucuje svest, vec samo svoj odbrambeni mehanizam koji iz nje progovara "ja, ja prva, moja zadnja"! Elementarna nepogoda da ne kazem kolateralna steta upravo bi nas sve mogla zadesiti iz tih malih, egoisticnih razloga. Spustanje lopte i slusanje malo i drugih dragih ljudi pokatkad ne bi bilo na odmet. Naime, brecanje bez razloga, igrarije i losa taktika-tome u ljubavi (ako smem tako da se izrazim),nema mesta. Uvek gubi taj mali prgavi stvor- i to najcesce gubi svoje zivce, na sta druga strana (koja u sustini predstavlja istu stranu!?), ostaje krajnje ravnodusna. Zenski mozak-teska nepoznanica. Bolje reci srce. Kad zablokira tako, kao operativni sistem, kolaps je neminovan. Nekako se sve usporava i sublimira u dead-spot! I tako, iako moj dragi 'neki dan rece (citiram) : 'ranjeno srce je ranjeno srce, bilo ono musko ili zensko', moram priznati da se to moze posmatrati upravo iz ta oba, ugla. Perspektiva ranjenog muskarca je najcesce prevazilazenje i trpanje emocija pod tepih, ne bi li se u expresnom roku 'povratili' u realnost, i nastavili sa svojim prosperitetom, da ne kazem radom i napretkom u ostalim segmentima. Neki se ubrzo snadju i na tzv. ljubavnom planu, tako sto im se na tanjiru iznenada pojavljuje 'nova zrtva' zvana 'moja draga- vidite kako sam uspeo u zivotu!', dok drugima nesto takvo ne bi palo na pamet, jer tome vise nema mesta u njihovim ponavo stegnutim srcima. Medjutim, sta je s nama 'gospodjama'?
Dobro pitanje. Zena kad 'ponire', ona to radi "u velikom stilu', i to najcesce u svim segmentima zivota, praveci tako transfer emocija i totalnu blokadu za 'bolje sutra'.....kao sve u sebi misli 'evo, paticu samo dok ovo ne prodje', sto ce reci jaka sam, ali sad sam slaba, imam svako pravo na to i iskoristicu ga maximalno! Ne lezi vraze, nisam ja ovo izmislila kao ni toplu vodu, pa da sad prodajem uputstvo sa upotrebu iste. Emocionalna paralisanost, je gadna stvar! Kao sto te moze snaci i dok leptirici u stomaku rade, tako isto samo grdje kad se isti, posvadjaju!
Nego nikako da se pozabavi Mimi sa sobom, i da povede neki 'ozbiljan' razgovor, pa je mene upravo zvala radi istog. Zakljucak o njenim 'sedi jedan' momentima bio je krajnje jednostavna caka. 1) S price 'po mome il' nikako', urgentan je prelazak na 'on i ona nisu isto, i time takes time 4 everything!' 2) s price 'ja to ne radim svesno', pozeljna je ona 'pa ukljuci svest dok ti jos te 'nesvesne reci zvone'! 3) s price 'au sto sam nervozna, drska, i neprilagodjena okolnostima', potreban je odnos prema sebi ' "DON'T YOU WORRY 'BOUT A THING"' , kako rece pesma Stevie Wonder-a, uz obaveznoi neophodno 'kako cemo, lako cemo!'...Otprilike toliko.
Medjutim, posto se tip preziva Wonder, mala digresija za nezadovoljne dame glasi-bolje otici u kupovinu Wonder-bra, iz razloga sto bi se kako prezime znaci, samo dalje pitale, a ovako mali bombastican komad koji ulepsava i popravlja raspolozenje, mada ne da ja znam nesto o tome! :-) Htedoh da se malo nasalim, za one koji mozda razumeju.
p.s. Mimi da ne kazem, Emanuela, mi je dala 'zeleno svetlo' za ovaj blog, pa se nadam da na crveno skorije necu naici! ;-)