Iz familije macaka, ima jedna koja mi se narocito dopala. To je ona glupava bela sto su joj njeni vlasnici nedavno stavili okovratnik, I napravili je na trip. Zapravo su je rasplodili, pa da ne bi gandjala samu sebe, nekako su to iznasli kao privremeno resenje dok joj koncici ne poispadaju. E ta maca sto je poludela. Umesto regularno da se krece napred, ona je nekim slucajem pocela da skace unazad. Onako cudno nespretno I kao da se povlaci, ali rikverc pa brm brm. Isprva polako, a posle kad je savladala tehniku, I brze. Nekad odmah ubaci u trecu.
To nije macka gigant, to je macka inventive. A pojma nema ona sta joj se desava.
Sva je bela, al nije jos narasla kao one gigantske iz naselja. Nece ovi moji puno da je hrane. Da je ne razmaze valjda. Kao da je to I moguce, kad se uzme u obzir da su joj kupili plisanog lavica, da ima na koga da naskace! Obucem ja jednom prilikom tako beli dzemper, pa valjda nasla ona da smo slicne. Opasno me zagotivila. Jedino, sto je moj skupoceni dzemper morao malo da ostari silom prilike, jer nisam mogla da joj odolim tako umiljatoj. Eto kako te macke dobiju sve sta hoce. Opasne su one igraci. Treba ih gledati, I uciti od njih. Prevaranti mali!
Thursday, March 13, 2008
Fensi Kontejner I macke!
Samo za Vas, dragi citaoci, specijalno izdanje kviza kontejner sa 5 zvezdica. Javljamo se evo uzivosa lica mesta (a kog to mesta?), u jednoj mirnoj, sicusnoj ulici, nedaleko od centra naseg velegrada. Ocekijemo ukljucenje naseg priznatog komentatora sa lica mesta. 5, 4, 3, 2 , 1, I krecemo. Da li se cujemo? Slika? Idemoooo!
Nalazimo se na parcetu nicije zemlje, zapravo na granici izmedju naseg I nicijeg, kontejnera. Nas kazem, toliko jer smo ga svi prihvatili I podigli od njegovog nastanka, da ne kazem od datuma kada je dovezen iz nekog backog sela, a poreklom od poznatog domaceg proizvodjaca, kontejnerovskog. Komadi slagalice jos uvek nisus vi slozeni, negde slika strci, ali evo, potrudicemo se da vam sto bolje docaramo razlog zbog kojeg samo danas ovde.
Naime, pored ovog, para vrednog kontejnera koji cuva nebrojano mnogo uspomena uredno azuriranih (dokumenata), nalaze se I njegovi ponosni roditelji. Kada se doselio, ni slutio nije, da ce svojim prisustvom na ovoj nerodnoj zemlji, doneti ljubavno gnezdo dvema debelim mackama. Naime, vec ima nekoliko meseci da se ovuda smucaju dve debele namcorke. Kradu hranu, veru se po drvecu, debljaju se, a nista se sustinski ne desava. Otkako se kontejner ukalupio u sklop ta dva, nekada debela drveta sa obimnom krosnjama, danas, samo jednim takvim, I jednim posecenim, deblom, ove dve macke su prosto procvetale. Krenulo im u zivotu, da se tako izrazim. Ugnezdile su se na krovu tog novcijatog kontejnera, I predu li predu. Mrdaju, cak.
U svakom slucaju posle izvesnog vremena, otezale one, pa je I kontejner krenuo da menja svoj oblik I velicinu. Nekako kao da je ulegao. Ipak, nedovoljne visine za prosecnog coveka da bi mogao da opservira kakva su to nova desavanja na krovu velelpnog kontejnera, niko nije mogao ni da pretpostavi da uskoro stizu I prve prinove, takoreci doprinosi na ovaj, unosan kontejner.
Komadi macaka izmileli se, tek eto ih. Mace male, slatke, a ne narogusene kao njihovi roditelji. A I oni nesto popustili u zadnje vreme. Mi, smatramo se odgovornim za ova kompletno paradoxalna resenja. Odluka je pala da se organizuje aukcijska prodaja macica. Sakupili se radnici firme, njihove porodice kao pojacanje, a ponegde se nadjose sira familija, rodje, I ostala rodbina. Svi su se nasli na utrci ko dobija mace! Jer, to nije bilo kakvo tek, mace. To su indirektni plodovi napornog I mukotrpnog rada, kojim su obezbedili I doseljavanje tog cudesnog kontejnera, kako se ispostavilo. U celoj frci oko macica, jedno malo mace je propalo u oluk. Nestalo. Hitno je pozvana spasilacka sluzba cistaca kanalizacije specijalni odred, koja se u najkracem mogucem roku stvorila u potrazi za najboljim resenjem. Ne bi valjalo da mace ne prezivi. Ipak, posle mnogocasovne potrage I ronjanja po olucima, mace je pronadjeno kako ispijava spasonosnu kisnicu koja srecom, nije bila pogubnih razmera. I to podbulo I naduveno mace, izaslo je iz ove nemile situacije kao priznati najpopularniji pobednik u daljem ishodu aukcije. Posle aukcije, odluceno je da je bilo prevare, pa je nesto posle toga, organizovana I licitacija. U ovu manifestaciju su ukljucene I mnogobrojne medijske kuce kao I predstavnistva nekih ino organizacija. Takodje, iz kamena temeljca potvrdjeno je I da je bogati prestolonaslednik prevarom, dobio mace laznjaka, ispalo iz neke druge familije macaka. Sledi tuzba za nemar I nezavodjenje potrebne dokumentacije oko rodoslova, te I izlazenje I vestacenje na sudu. U svim neophodnim merama, pribeglo se I DNK analizi. Svakako, slucaj je nakon nesrecnog sticaja okolnosti I od zastarelosti trajanja macke kao I vodjenja postupka, odbacen. Nekolikogodina kasnije, svi I dalje prepricavaju ovaj dogadjaj.
Nalazimo se na parcetu nicije zemlje, zapravo na granici izmedju naseg I nicijeg, kontejnera. Nas kazem, toliko jer smo ga svi prihvatili I podigli od njegovog nastanka, da ne kazem od datuma kada je dovezen iz nekog backog sela, a poreklom od poznatog domaceg proizvodjaca, kontejnerovskog. Komadi slagalice jos uvek nisus vi slozeni, negde slika strci, ali evo, potrudicemo se da vam sto bolje docaramo razlog zbog kojeg samo danas ovde.
Naime, pored ovog, para vrednog kontejnera koji cuva nebrojano mnogo uspomena uredno azuriranih (dokumenata), nalaze se I njegovi ponosni roditelji. Kada se doselio, ni slutio nije, da ce svojim prisustvom na ovoj nerodnoj zemlji, doneti ljubavno gnezdo dvema debelim mackama. Naime, vec ima nekoliko meseci da se ovuda smucaju dve debele namcorke. Kradu hranu, veru se po drvecu, debljaju se, a nista se sustinski ne desava. Otkako se kontejner ukalupio u sklop ta dva, nekada debela drveta sa obimnom krosnjama, danas, samo jednim takvim, I jednim posecenim, deblom, ove dve macke su prosto procvetale. Krenulo im u zivotu, da se tako izrazim. Ugnezdile su se na krovu tog novcijatog kontejnera, I predu li predu. Mrdaju, cak.
U svakom slucaju posle izvesnog vremena, otezale one, pa je I kontejner krenuo da menja svoj oblik I velicinu. Nekako kao da je ulegao. Ipak, nedovoljne visine za prosecnog coveka da bi mogao da opservira kakva su to nova desavanja na krovu velelpnog kontejnera, niko nije mogao ni da pretpostavi da uskoro stizu I prve prinove, takoreci doprinosi na ovaj, unosan kontejner.
Komadi macaka izmileli se, tek eto ih. Mace male, slatke, a ne narogusene kao njihovi roditelji. A I oni nesto popustili u zadnje vreme. Mi, smatramo se odgovornim za ova kompletno paradoxalna resenja. Odluka je pala da se organizuje aukcijska prodaja macica. Sakupili se radnici firme, njihove porodice kao pojacanje, a ponegde se nadjose sira familija, rodje, I ostala rodbina. Svi su se nasli na utrci ko dobija mace! Jer, to nije bilo kakvo tek, mace. To su indirektni plodovi napornog I mukotrpnog rada, kojim su obezbedili I doseljavanje tog cudesnog kontejnera, kako se ispostavilo. U celoj frci oko macica, jedno malo mace je propalo u oluk. Nestalo. Hitno je pozvana spasilacka sluzba cistaca kanalizacije specijalni odred, koja se u najkracem mogucem roku stvorila u potrazi za najboljim resenjem. Ne bi valjalo da mace ne prezivi. Ipak, posle mnogocasovne potrage I ronjanja po olucima, mace je pronadjeno kako ispijava spasonosnu kisnicu koja srecom, nije bila pogubnih razmera. I to podbulo I naduveno mace, izaslo je iz ove nemile situacije kao priznati najpopularniji pobednik u daljem ishodu aukcije. Posle aukcije, odluceno je da je bilo prevare, pa je nesto posle toga, organizovana I licitacija. U ovu manifestaciju su ukljucene I mnogobrojne medijske kuce kao I predstavnistva nekih ino organizacija. Takodje, iz kamena temeljca potvrdjeno je I da je bogati prestolonaslednik prevarom, dobio mace laznjaka, ispalo iz neke druge familije macaka. Sledi tuzba za nemar I nezavodjenje potrebne dokumentacije oko rodoslova, te I izlazenje I vestacenje na sudu. U svim neophodnim merama, pribeglo se I DNK analizi. Svakako, slucaj je nakon nesrecnog sticaja okolnosti I od zastarelosti trajanja macke kao I vodjenja postupka, odbacen. Nekolikogodina kasnije, svi I dalje prepricavaju ovaj dogadjaj.
Fensi kontejner
U neko doba bilo je vec oko tri poslepodne, stigao je I taj cuveni kontejner. Nije jos utvrdjeno, ali mislim da ima sigurno jedno 5 zvezdica. Inace ne bi bio tako skupocen. Naime, u njemu ce se sadrzati neke bitne stvari. A ja se nekako instiktivno plasim sve. Da I nece. Kako se uzme.
Propustila sam pak svecanu ceremoniju postavljanja kontejnera na koceve. Tj na njihov vestacki sagradjen temelj. Sad taj kontejner ima dve odvojene jedinice. Temelj, I kucicu. Odnosno, kamene nogice, I prostoriju za odlaganje svega I svacega. Izgleda neobicno veselo. Cela ta stvar sa kontejnerom. Moram da priznam, I nehotice, da mi je zapravo pomalo I cast sto sam deo cele te price. Kako bih drugacije mogla I da govorim, o tome. Pitam se je li kontejner postavljen sa velikim klestima. Znate one pipke iz filmova koji pomeraju svet.
Znam da ga roda nije donela. Ima tu jedno lice odgovorno, za to. Ima I jedno lice, koje je nalogodavac. Ta dva lica ipak, nisu mogla da predvide ono o cemu je ovde rec. Izmedju ta dva zajedniocka cinioca kontejnera- njegovog temelja I njegovog tela, nalazi se jedan medjuprostor, idealno pogodan za provlacenje svega I svacega. Jos uvek u stvari, ne mogu ni da izgovorim cega. Kontejner inace sam po sebi izaziva jednu odredjenu vrstu veselja. Makar u mom slucaju. Nikada ranije nisam zaista videla tako fensi local. Bolji je od kucice na Adi medjici, a I nov je kako god okrenes. Ima sve potrebno-struju I vodu. I nalazi se na parcetu zemlje. A nije ni mali. Ima I venecijanere. Nove novcate. A I napravljen je od nekog super materijala. A ne tamo do nekog lima. Taman posla. Ima I vrata. Zamislite I noge, I vrata. Ko bi rekao. Sta ce nogama vrata. A ako vam jos kazem da ima I laminatni pod. Prekul.
Srce mi se para od radosti I srece. Mozda neko misli da je on istureno odeljenje zgrade spram koje je postavljen. Ili, nesto poput magarece klupe. Ali on ima dusu. I prozore koji gledaju na svet. A macke tek!
Propustila sam pak svecanu ceremoniju postavljanja kontejnera na koceve. Tj na njihov vestacki sagradjen temelj. Sad taj kontejner ima dve odvojene jedinice. Temelj, I kucicu. Odnosno, kamene nogice, I prostoriju za odlaganje svega I svacega. Izgleda neobicno veselo. Cela ta stvar sa kontejnerom. Moram da priznam, I nehotice, da mi je zapravo pomalo I cast sto sam deo cele te price. Kako bih drugacije mogla I da govorim, o tome. Pitam se je li kontejner postavljen sa velikim klestima. Znate one pipke iz filmova koji pomeraju svet.
Znam da ga roda nije donela. Ima tu jedno lice odgovorno, za to. Ima I jedno lice, koje je nalogodavac. Ta dva lica ipak, nisu mogla da predvide ono o cemu je ovde rec. Izmedju ta dva zajedniocka cinioca kontejnera- njegovog temelja I njegovog tela, nalazi se jedan medjuprostor, idealno pogodan za provlacenje svega I svacega. Jos uvek u stvari, ne mogu ni da izgovorim cega. Kontejner inace sam po sebi izaziva jednu odredjenu vrstu veselja. Makar u mom slucaju. Nikada ranije nisam zaista videla tako fensi local. Bolji je od kucice na Adi medjici, a I nov je kako god okrenes. Ima sve potrebno-struju I vodu. I nalazi se na parcetu zemlje. A nije ni mali. Ima I venecijanere. Nove novcate. A I napravljen je od nekog super materijala. A ne tamo do nekog lima. Taman posla. Ima I vrata. Zamislite I noge, I vrata. Ko bi rekao. Sta ce nogama vrata. A ako vam jos kazem da ima I laminatni pod. Prekul.
Srce mi se para od radosti I srece. Mozda neko misli da je on istureno odeljenje zgrade spram koje je postavljen. Ili, nesto poput magarece klupe. Ali on ima dusu. I prozore koji gledaju na svet. A macke tek!
मक्के गिगंती
Macke giganti! 11.03.2008.
(Otkako je sinulo sunce, dobila sam neku neobicnu inspiraciju da se pozabavim nasmejavanjem.) Danas, negde oko podneva, dogodilo se nesto krajnje nesvakidasnje.
Ispred prostorija zgrade firme u kojoj radim, umesto jedne veeelike macke, ugledala sam dve. Sunjaju se one tako malo, a neretko skakucu i po nadstresnici. Na svega stotinjak metara dijagonalno od Confjuznsa, nalazi se studentska kuhinja. U redu macke, kazu imaju devet zivota, al brate mili, ova samo, pa jedna vredi za njih devet. Makar, toliko je teska. Nije neobicno primetiti da su se one tu dobro ugnezdile. Mnogi bi pozavideli na toj konstantnoj gozbi koju te macke prozivljavaju. Ipak, kako li im ide, kuda one gegaju. Takodje, nekoliko meseci ranije, bilo je tu i jedno mace. Nejako. Po cici zimi, uredno nakostreseno od ostre iste, a, valjda i od toga sto majke nema. Koleginica je pak preuzela tu hraniteljsku ulogu a bili su joj postavili i kucicu od kartona. E kako se samo to ubogo mace smrzavalo. Nisam imala bas ni malo sazaljenja prema toj sicusnoj zivotinji, ili jesam. Ipak, ne mogu a da se ne zapitam gde je, jednog mraznog dana, nestala uboga maca? A ne moze se reci da nije bila pazena. Makar, hranjena. Ipak, u to vreme jos, nije bilo nikakvog drustva za nju. Da li je bila usamljena medju nama, velikima? Ove macke danasnje, itekako su se snasle. Moram da primetim da su sve tri nekako slicne. Po svojim sarama. Mace je ipak imalo taj urodjeni strah od svega. Rodilo se u pogresno vreme. Nemani, I nikoga. Nije da je ona tako trazila. Sigurno sasvim. Ona je tek ponekad umela da mrdne. I to mozda do obliznjeg drveta, samo toliko je mogla. Kako i da krene dalje sama, prepadnuta od svega oko sebe. Tako napustena. Ni dve velike macke nisu je poznavale. One su se kasnije pojavile. Ne bi me zacudilo, da ju je pojeo mrak. Tamo nije prijatno stajati ni po danu, kad ima tek, nekad-ponekad sunca. Ubrzo zadje i ono. Mozda su je velike macke oterale. Ipak, one su u prednosti. Naisle su na teritoriju koju vredi sacuvati, a neko tako drugaciji, preplasen, nejak, ne bi bio dobro drustvo. Moguce i da su se mimoisle, i da su ove, novajlije samo reminiscencija na onu nestalu, malecnu.
Ne mogu ipak, da se ne zapitam, a sta ako su te velike macke pojele malenu. U slast? Ili se mala maca preko noci transformisala. Svasta pricaju za te macke. I ovakve i onakve da su. Al ja cu vam nesto reci. One su male, i nejake samo kad se ispile. Posle zadobiju neko sasvim drugo oblicje. Podmukle su ove debele. Ja, da vam kazem. Gledam ih tako, gegaju jedva, a i one mene pogledaju, nije da ne. Pitam se jesu li imalo dobre u svojoj biti. Mozda je i njih zivot naterao na puku borbu. Mozda su tom svojom tezinom popravile rejting. Sada se one niceg ne plase, a i zajedno tamo suruju. Ko to zna. Ko to zna.
Tek iznenada, u tom nekom od trenutnih gegova, kad skoci jedna, na drvo pa na krov. i onda ti meni reci da i mala maca nije isto tako mogla da prezivi. Pa samo te kandze u svima njima dovoljne su da ogrebu i zadrze se. Mrda ona po onoj nadstresnici, a ja sve mislim sad kad padne. Ha, kako sam luda. Ta ne bi pala, pa sve i da je neko pogura. Nije ona luda ako sam ja. Ta je odavno naucila sva pravila. I zivi srecno i spokojno. A prkosi tako sto ume. I sme. Kaobajagi skocila je na ono vise drvo. A ne na ono nize, deblo, sto su ga nekoc posekli. E , kako samo ona razmislja! Ne na magarca, no na konja! A jos se sepuri, I dokazuje, bome!
Ta eno je i druga. Osmatra dok ova izvodi svoju malu predstavu za javnost. Izgleda mi da samo ja primecujem aktivnosti tih macaka. Kako je to moguce i nemoguce. Ili ja trpim visekanalnu percepciju. Ili ostali jednokanalnu. Svejedno, u nekom od tih kanala, sastacemo se I sve cu im reci. Ispricacu im za te nbitne macke. Makar, prvu epizodu.
Sta ipak, ako se mala maca podvojila kao fizicko bice na dva jednaka, debela. E to je ona transformacija, ranije pomenuta.
Bojim se da sam suvise zaokupljena zivotom tih macaka. A sta su mi one skrivile. One su jednostavno, tu.
Mora biti da se time i ne hvalim. Kako da se hvalim debelim, nabreklim mackama. Pa one vise izgledaju kao neke dve kabaste vrece, ili jos gore, namcor babe. A reklo bi se, da jos su mlade. Sposobne za reprodukciju. Ma, zlice jedne. Nevaspitane!
(Otkako je sinulo sunce, dobila sam neku neobicnu inspiraciju da se pozabavim nasmejavanjem.) Danas, negde oko podneva, dogodilo se nesto krajnje nesvakidasnje.
Ispred prostorija zgrade firme u kojoj radim, umesto jedne veeelike macke, ugledala sam dve. Sunjaju se one tako malo, a neretko skakucu i po nadstresnici. Na svega stotinjak metara dijagonalno od Confjuznsa, nalazi se studentska kuhinja. U redu macke, kazu imaju devet zivota, al brate mili, ova samo, pa jedna vredi za njih devet. Makar, toliko je teska. Nije neobicno primetiti da su se one tu dobro ugnezdile. Mnogi bi pozavideli na toj konstantnoj gozbi koju te macke prozivljavaju. Ipak, kako li im ide, kuda one gegaju. Takodje, nekoliko meseci ranije, bilo je tu i jedno mace. Nejako. Po cici zimi, uredno nakostreseno od ostre iste, a, valjda i od toga sto majke nema. Koleginica je pak preuzela tu hraniteljsku ulogu a bili su joj postavili i kucicu od kartona. E kako se samo to ubogo mace smrzavalo. Nisam imala bas ni malo sazaljenja prema toj sicusnoj zivotinji, ili jesam. Ipak, ne mogu a da se ne zapitam gde je, jednog mraznog dana, nestala uboga maca? A ne moze se reci da nije bila pazena. Makar, hranjena. Ipak, u to vreme jos, nije bilo nikakvog drustva za nju. Da li je bila usamljena medju nama, velikima? Ove macke danasnje, itekako su se snasle. Moram da primetim da su sve tri nekako slicne. Po svojim sarama. Mace je ipak imalo taj urodjeni strah od svega. Rodilo se u pogresno vreme. Nemani, I nikoga. Nije da je ona tako trazila. Sigurno sasvim. Ona je tek ponekad umela da mrdne. I to mozda do obliznjeg drveta, samo toliko je mogla. Kako i da krene dalje sama, prepadnuta od svega oko sebe. Tako napustena. Ni dve velike macke nisu je poznavale. One su se kasnije pojavile. Ne bi me zacudilo, da ju je pojeo mrak. Tamo nije prijatno stajati ni po danu, kad ima tek, nekad-ponekad sunca. Ubrzo zadje i ono. Mozda su je velike macke oterale. Ipak, one su u prednosti. Naisle su na teritoriju koju vredi sacuvati, a neko tako drugaciji, preplasen, nejak, ne bi bio dobro drustvo. Moguce i da su se mimoisle, i da su ove, novajlije samo reminiscencija na onu nestalu, malecnu.
Ne mogu ipak, da se ne zapitam, a sta ako su te velike macke pojele malenu. U slast? Ili se mala maca preko noci transformisala. Svasta pricaju za te macke. I ovakve i onakve da su. Al ja cu vam nesto reci. One su male, i nejake samo kad se ispile. Posle zadobiju neko sasvim drugo oblicje. Podmukle su ove debele. Ja, da vam kazem. Gledam ih tako, gegaju jedva, a i one mene pogledaju, nije da ne. Pitam se jesu li imalo dobre u svojoj biti. Mozda je i njih zivot naterao na puku borbu. Mozda su tom svojom tezinom popravile rejting. Sada se one niceg ne plase, a i zajedno tamo suruju. Ko to zna. Ko to zna.
Tek iznenada, u tom nekom od trenutnih gegova, kad skoci jedna, na drvo pa na krov. i onda ti meni reci da i mala maca nije isto tako mogla da prezivi. Pa samo te kandze u svima njima dovoljne su da ogrebu i zadrze se. Mrda ona po onoj nadstresnici, a ja sve mislim sad kad padne. Ha, kako sam luda. Ta ne bi pala, pa sve i da je neko pogura. Nije ona luda ako sam ja. Ta je odavno naucila sva pravila. I zivi srecno i spokojno. A prkosi tako sto ume. I sme. Kaobajagi skocila je na ono vise drvo. A ne na ono nize, deblo, sto su ga nekoc posekli. E , kako samo ona razmislja! Ne na magarca, no na konja! A jos se sepuri, I dokazuje, bome!
Ta eno je i druga. Osmatra dok ova izvodi svoju malu predstavu za javnost. Izgleda mi da samo ja primecujem aktivnosti tih macaka. Kako je to moguce i nemoguce. Ili ja trpim visekanalnu percepciju. Ili ostali jednokanalnu. Svejedno, u nekom od tih kanala, sastacemo se I sve cu im reci. Ispricacu im za te nbitne macke. Makar, prvu epizodu.
Sta ipak, ako se mala maca podvojila kao fizicko bice na dva jednaka, debela. E to je ona transformacija, ranije pomenuta.
Bojim se da sam suvise zaokupljena zivotom tih macaka. A sta su mi one skrivile. One su jednostavno, tu.
Mora biti da se time i ne hvalim. Kako da se hvalim debelim, nabreklim mackama. Pa one vise izgledaju kao neke dve kabaste vrece, ili jos gore, namcor babe. A reklo bi se, da jos su mlade. Sposobne za reprodukciju. Ma, zlice jedne. Nevaspitane!
Subscribe to:
Comments (Atom)