Zivot u Srbiji…

…vrti se oko, verovali ili ne, nekakvog iscekivanja…Te cekas prevoz, te cekas da predjes ulicu, te redovi u posti, banci, (da bi te neki neljubazni sluzbenik najlaganije ‘naduvao’!), te naposletku, na red u supermarketu (kojih je nekim cudom sve vise, mada broj kasa koje postoje nikako nije ekvivalentan onom za kojima neki kasir, zaista i dela!)…Sve u svemu, to su jos i minorna i usputna, blejanja. Mislim da najgore pada ono cekanje da se dogodi bolji zivot u matici, Srbiji…
Elem, saobracajna infrastruktura moze vas dovesti u, najblaze receno, totalni mozdani kolaps….kako se guzve kolebaju od vece ka najvecim, tako se u Vama iznenada javi poriv za begom na selo, ako zivite npr. u prestonici. Medjutim, ako pak, zivite u selu, ili manjem gradu, tamo Vam se naime, prezir javlja pri samoj pomisli da je tako. Zasto? Pa logican odgovor bio bi da tamo BAS i ne postoji neki oblik normalnog zivota, s podrazumevajucim neophodnim sadrzajima, za odvijanje istog.
Dalje paznju treba posvetiti i pitanju telekomunikacija…U osnovi problem postoji vec kod fixne telefonije, a da ne navodim da ne znam koji minimalan postotak ljudi koristi internet konekciju, a gomila njih je jos uvek na dial-up-u, sto nas opet vraca na vezu s fixnom telefonijom. U 21-om veku, jos uvek postoji gomila gradjana koji u prestonici imaju dvojnika! Kakva ironija, podignete slusalicu svog malog bezicnog uredjaja, i cujete da je kod komsije preko puta pojacan TV uredjaj, i da se uredno prati skupstina. A vi u medjuvremenu ne mozete da telefonirate, a kamoli pristupite internetu, koji Vam je kao ‘neka fiktivna ulaznica, a ono, ako ne bar za Evropu (kojoj koliko znam, jos uvek geografski pripadamo?), a ono za svet…;-). Onda mu uljudno pokucate na vrata (ako znate ko je misteriozni dvojnik), i zamolite ga da (iliti gada), spusti slusalicu i pruzi Vam ‘adekvatan’ izlaz iz situacije. On se u pocetku pravi malo lud, jer ostavio je otvorenu liniju ili iz sopstvene nemoci da ucini nesto po pitanju iznad svega potrebnog razdvajanja, ili iz razloga sto u dubini njegove duse kulja neopevani paor (izvinjenje za ljude koji su sa sela)…ali nakon nekog vremena ipak spusti sopstvenu slusalicu da bi kasnije i on mogao da zakuca Vama, ako bi Vam se javio gnev osvetnika, pa i Vi slucajno ‘zaboravili’ da nakon obavljenog razgovora, spustite istu, mada Vam to ne preporucujem, jer- iako vazi geslo ‘nek komsiji crkne krava’, mozda se na kulturu ‘primi’ jos neko, vremenom…Mada, ovo moram da dodam, iako nema bas puno veze s cekanjem, vec upravo s osvetom, koja se mozda posledicno i javlja radi istog, nedavno sam od svog poznanika direktorcica neke firme cula jednu veoma intrigantnu anegdotu..
Naime, ne kaze se vise ‘ nek komsiji crkne krava’, vec ‘nek meni crkne krava’, jer ako i meni crkne krava, onda komsa nece moci da opet zatrazi mleko, i tako sve redom….
E zamislite dokle to ide!
U svakom slucaju, poslednji potez ocajnika bio bi mobilni telefon, koji nam zaista pruza ‘neogranicene’ mogucnosti, s tim da telekom Srbija, koliko mi je poznato, jos uvek nema opciju za slanje mms-a van te iste, Srbije, i jos neke od raznih zavrzlama, pa se i te neogranicene opcije nekako smanjuju…A da ne spominjem d aim on-line korisnicki servis ne funkcionise ceo oktobar…poslovna kompanija- ili polovna, dakle???
Malopre bas, nasred autokomande neki tip parkirao kamion…zauzeo traku, samo se ceka da se izazove lancani, jer tuda, vozaci, indijanci, pokusavajuci da se ‘probiju’ ne kao 50. u nizu, vec 49., prolecu…
Onda se ceka jos samo jedno leto, i more, ceka se Nova godina odmag posle tog, mora, ceka se neki vazan poziv, zivote moj…