Zivot sve sam resava

Sve ce biti u redu, samo se opusti….To joj je rekao dragi. Bas utesno, vala.
Nekako mislim pokusao je covek nije da nije, mada moram da priznam da muski nekako nisu cesto dobri sa recima. A tek sta misle…Ko to zna…
Kao neke sove promatraju, razmatraju, a njihov sud je najcesce totalni promasaj. I uvek su iznad svega najcesce spremni da nekako shvataju pogresno, konstruisu nemoguce, izvrcu na suplje, ili pak ne unose se. Sta god mi padne na pamet da kazem, a ja lepo kazem. I oni to uredno shvate zdravo za gotovo, a to u njihovom slucaju prevazilazi granice njihovog slobodnog izrazavanja, odnosno oni takve stvari po pravilu nikad ne govore naglas, i cesto se ne usudjuju da ih pomisle ili makar, pridrze u podsvesti.
Medjutim, ne bi sve bilo tako cupavo, da u sustini upravo ono izgovoreno s nase, zenske strane, nije ZAISTA tako i misleno, a njihovo razumevanje uglavnom ode dalje od naseg. I tu onda zene ispadaju veliki analiticari, a oni prakticari. Nije nego!
Nisam u pravu, jer razumem ja muskarce. Neki put. Oni se, uglavnom plase. Mada, ni ti njihovi strahovi nisu najracionalnijeg, porekla. Recimo, ginu za otadzbinu, posao, fudbal, a za zensko srce, to im je pak teska nepoznanica, s kojom se isto tako, nerado srecu. Zenske koliko god one bile napredne, urbane i tome slicno, hrabro zakoracile u 21. vek, one ipak najradije ginu za ono sto za njih ljubav znaci. Za neke je to misao o ljubavi, pogledu, ugledu, moci, a u tome svemu, jadne vide ljubav. Mislim da je Ducic nesto slicno vec napisao, ali kako sam ne- skoro citala, ovo je onda mozda podsecanje. U svakom slucaju, afera, ili samo dobra atmosfera, u svemu treba ljubav da se nazire. A cini li se? Enigma.
A mene ne zabavlja da pricam. Ispricala sam se ja jos dok sam bila u pelenama. Svaki dan, ja pricam. Ko sta radi, uglavnom to je moja misija. i nema mi ravne. Eto, makar u tome. Ne trudim se puno da se zadrzavam, kad nemam vremena, ja u stvari i tad pricam, sem sto cesto se desi da nastavljam da pricam i onda, kad u sustini- odavno sam produzila.
Nije mi padalo na pamet do sad da na taj upravo ne- kompleksan nacin, sagledam stvari oko sebe, i da se u tome samopodrzim. Tesko coveku samom na sebe se osuditi.
A opet, nekad je tako nesebicno biti sam.
Makar ne moras druge da mucis, i ostale da tiranises.
Elem, stvar je krajnje jednostavna i za Vas, i za nas.
Potreba je tu da se zadovolji. Za sve ima vreme. Za smeh i za suze, za rad i za nerad, za greh i za ispastanje. Mada licno mislim da cu pre to sve sad da iskusim, nego posle da kazem da sam celog zivota cekala da se odvrti klupko tih istih, kontradiktornih floskula.