Vise nego parodicna situacija bila je nasa odluka da se vratimo starom poroku. Klub Kovac, varijanta Makiska, ja i naravno ekipa. Sve opste poznato- osim cinjenice da se gradivo obnavlja. Dakle, trebalo je tu popiti izvesnu kolicinu. Trebalo je izgledati lepo. Trebalo je pozdraviti neke ljude. Trebalo je...
Dakle, ja u ulozi vozaca, vino se pije, a mozda nekad po balantajn i poneka tekila. Cekaj malo- nesto nije u redu s tom slikom! I to debelo. Kao prvo dve suknje skotske kratke, like innocent but fuckin'not!
Ne ne bih ja to obukla, ali me zabavlja da primetim u neposrednoj blizini. Sta cu kad mi nista posebnije od toga ne upade u oci. Kao da sam i imala neka druga ocekivanja! Onda stari dobri meraklije pijanci- nasi ajmo reci u tome vec istorijski ortaci, uvek s nekom novom tekucinom i vec otrcanom zvakom. Da nije maskenbal bila bi drama! To je taj sedmerac, skrpljen po pravilu od odabranih.
Onda i to bure koje smo dobili kao supstitut za to sto se kasnilo jedno sat ipo u najavi, i ostalo bez "boljeg" stola, kao da je to od presudne vaznosti. Mislim kad ko dolazi, s obzirom na to da je cak preporucljivo preskociti baladni set i upasti na " hej pusti kose pune polena". U suprotnom padanje u patetiku je vise nego neminovno.
A pod patetika podrazumevam trio Segej+Vlado+Bojan. Super balade, al ne valja kad prorade. Sto se nas pak tice, uvek smo cini mi se bili, i ostali izolovana banda u malom. Bez obzira kako se drugi ponasali, ekipa koja se mojom prirucnom moze nazvati, spada ipak u ekscentricnije. Neretko se desavalo da jedan obavezno zaplace na zavrsetku veceri, a drugi razbije casu o glavu. Tome je dosao kraj, jer se kroz Kovac i sazreva, narocito ako vas u jednom takvom stanju, zapamte. Jednom smo cak secam se polupali vecinu inventara sa stola, i tu sam se i ja dobrano uklopila, dok nas muzika nije ljubazno zamolila da odstupimo, jer smo moguce bili glasniji od pevaca i sviraca u paru, mada upravo taj jedan par je akcija koja uredno izazove neku nasu reakciju. Na sto se ovom prilikom nismo penjali jer nas je centar paznje zaobisao, (a i na buretu je bilo previse nedotaknutog repertoara),mada je cosak u koji su nas smestili bio vise nego posecen, zahvaljujuci prilici da je predstavljao najbolji "stek" u gradu. Secam se da je Kopriva u meni izazvala bunt, kao nemali broj puta. Morala sam da dobacim makar jednu tercu uzivo. Druga bi vec bila nedozvoljena i kvarila bi reputaciju pevaca- momka koji postuje pravila kuce. Da smo kojim slucajem banuli na Hua, mikrofon bi me jedva zaobisao, i to tek u slucaju nekih vanrednih okolnosti, a te bi predstavljale ili potpunu treznost ili moju licnu odsutnost.
Kovac je mesto dobre hrane, bljutavog pica, solidnog dotrajalog zvuka, i meni dragih ljudi. Neki od njih su stari gotovo koliko i sama kafana. A necu Vam reci od kad datira iliti datumira. Snadjite se. Tako sam se i ja snasla pre par leta kad sam tamo prvi put krocila. Nenaviknuta na domaci zvuk, ubrzo sam posegnula za pokojim picem, i posle par vikenada prisvojila sam koliko mesto toliko i tekstove.
Narocito me osim koprive pogadjalo kad krene ona "staviti ruke na tvoja ramena" mada mi je taj sound poprilicno tupav.
Da ne bude da izostavljam relevantne detalje, centar zbivanja je za promenu bila soba br 2. Kafana u malom, i kisela voda sto sa menadzerom koji se uredno postara da dame budu tako i tretirane, sto sa slucajnim prolaznikom.
I tako sam ja provela noc, jos jednu noc u Beogradu, pod tamom poznatosti i velom mistike. Posetite Kovac, mesto dobrog provoda i lazne nade.
No comments:
Post a Comment