ज़निमसिजा...

Zanimacija....
Vozim se tako svakog dana, tamo-vamo, i primetim da je sve češća pojava kod vozača da prinose prst nosu. I oni u jugićima, i oni u džipovima. Koji je to kulturološki nivo koji se pak, javlja češće kod pripadnika jačeg pola! Nije ni čudo što to meni izgleda tako, jer je učestalija pojava čovek za volanom, nego žena. Možda bi trebalo da naglasim da se to uglavnom sreće prilikom čekanja na semaforu. Dok jedni vrte stanice, chandžuju kompakt-Cdove, drugi se dobrano bacaju na potragu za blagom...Mogu da razumem da se tamo u nosnoj duplji može štošta naći, i da je vreme takvo da mediji svakoga dana objavljuju da je uveliko počela sezona kojekakvih viroza, ali za to vreme, dok oni ne znaju da ih neko posmatra i pomno s osećajem gađenja promatra, oni u suštini tragaju i gube vreme. Predlog svim tim novorođenim primercima bez stida i srama a takođe i bez urođenog osećaja za elementarne oblike ponašanja u saobraćaju, bio bi da svoja vozila opreme maramicama. Papirnim, običnim. Trebalo bi takođe da naglasim da dok jedni čekaju treći u nizu, ili peti na semaforu, ovi prvi se bave čačkanjem. Pa dok onda osoba x ubaci u prvu, pa dok se vozilo pokrene...
Nemali broj puta se dešavalo da uočim čak istu stvar i nekoliko puta na dan. Možda sam se zbog toga i zapitala u kom smeru ide globalna urbanizacija, kad ni u glavnom gradu-lokalu, ne mogu da ne konstatujem da fale sitni maniri. Pojedinci čačkaju, da ne kažem čeprkaju, i traže tamo gde ne treba. Većina samo obzirno priznaje, ali ništa ne čini. Možda bi kao savet dana trebalo da dodam još i upotrebu vlažnih maramicea koje bi pravilnim korišćenjem i mogle da skinu neki vid prljavštijne. U mom gradu. Pa nek se zanimaju ljudi...