कोवाक, मोज लिच्नी कोंतेज्नेर सा ५ ज्वेज्दिका!Kovac- moj licni kontejner sa 5 zvezdica...

Vise nego parodicna situacija bila je nasa odluka da se vratimo starom poroku. Klub Kovac, varijanta Makiska, ja i naravno ekipa. Sve opste poznato- osim cinjenice da se gradivo obnavlja. Dakle, trebalo je tu popiti izvesnu kolicinu. Trebalo je izgledati lepo. Trebalo je pozdraviti neke ljude. Trebalo je...
Dakle, ja u ulozi vozaca, vino se pije, a mozda nekad po balantajn i poneka tekila. Cekaj malo- nesto nije u redu s tom slikom! I to debelo. Kao prvo dve suknje skotske kratke, like innocent but fuckin'not!
Ne ne bih ja to obukla, ali me zabavlja da primetim u neposrednoj blizini. Sta cu kad mi nista posebnije od toga ne upade u oci. Kao da sam i imala neka druga ocekivanja! Onda stari dobri meraklije pijanci- nasi ajmo reci u tome vec istorijski ortaci, uvek s nekom novom tekucinom i vec otrcanom zvakom. Da nije maskenbal bila bi drama! To je taj sedmerac, skrpljen po pravilu od odabranih.
Onda i to bure koje smo dobili kao supstitut za to sto se kasnilo jedno sat ipo u najavi, i ostalo bez "boljeg" stola, kao da je to od presudne vaznosti. Mislim kad ko dolazi, s obzirom na to da je cak preporucljivo preskociti baladni set i upasti na " hej pusti kose pune polena". U suprotnom padanje u patetiku je vise nego neminovno.
A pod patetika podrazumevam trio Segej+Vlado+Bojan. Super balade, al ne valja kad prorade. Sto se nas pak tice, uvek smo cini mi se bili, i ostali izolovana banda u malom. Bez obzira kako se drugi ponasali, ekipa koja se mojom prirucnom moze nazvati, spada ipak u ekscentricnije. Neretko se desavalo da jedan obavezno zaplace na zavrsetku veceri, a drugi razbije casu o glavu. Tome je dosao kraj, jer se kroz Kovac i sazreva, narocito ako vas u jednom takvom stanju, zapamte. Jednom smo cak secam se polupali vecinu inventara sa stola, i tu sam se i ja dobrano uklopila, dok nas muzika nije ljubazno zamolila da odstupimo, jer smo moguce bili glasniji od pevaca i sviraca u paru, mada upravo taj jedan par je akcija koja uredno izazove neku nasu reakciju. Na sto se ovom prilikom nismo penjali jer nas je centar paznje zaobisao, (a i na buretu je bilo previse nedotaknutog repertoara),mada je cosak u koji su nas smestili bio vise nego posecen, zahvaljujuci prilici da je predstavljao najbolji "stek" u gradu. Secam se da je Kopriva u meni izazvala bunt, kao nemali broj puta. Morala sam da dobacim makar jednu tercu uzivo. Druga bi vec bila nedozvoljena i kvarila bi reputaciju pevaca- momka koji postuje pravila kuce. Da smo kojim slucajem banuli na Hua, mikrofon bi me jedva zaobisao, i to tek u slucaju nekih vanrednih okolnosti, a te bi predstavljale ili potpunu treznost ili moju licnu odsutnost.
Kovac je mesto dobre hrane, bljutavog pica, solidnog dotrajalog zvuka, i meni dragih ljudi. Neki od njih su stari gotovo koliko i sama kafana. A necu Vam reci od kad datira iliti datumira. Snadjite se. Tako sam se i ja snasla pre par leta kad sam tamo prvi put krocila. Nenaviknuta na domaci zvuk, ubrzo sam posegnula za pokojim picem, i posle par vikenada prisvojila sam koliko mesto toliko i tekstove.
Narocito me osim koprive pogadjalo kad krene ona "staviti ruke na tvoja ramena" mada mi je taj sound poprilicno tupav.
Da ne bude da izostavljam relevantne detalje, centar zbivanja je za promenu bila soba br 2. Kafana u malom, i kisela voda sto sa menadzerom koji se uredno postara da dame budu tako i tretirane, sto sa slucajnim prolaznikom.
I tako sam ja provela noc, jos jednu noc u Beogradu, pod tamom poznatosti i velom mistike. Posetite Kovac, mesto dobrog provoda i lazne nade.

Zivot sve sam resava

Sve ce biti u redu, samo se opusti….To joj je rekao dragi. Bas utesno, vala.
Nekako mislim pokusao je covek nije da nije, mada moram da priznam da muski nekako nisu cesto dobri sa recima. A tek sta misle…Ko to zna…
Kao neke sove promatraju, razmatraju, a njihov sud je najcesce totalni promasaj. I uvek su iznad svega najcesce spremni da nekako shvataju pogresno, konstruisu nemoguce, izvrcu na suplje, ili pak ne unose se. Sta god mi padne na pamet da kazem, a ja lepo kazem. I oni to uredno shvate zdravo za gotovo, a to u njihovom slucaju prevazilazi granice njihovog slobodnog izrazavanja, odnosno oni takve stvari po pravilu nikad ne govore naglas, i cesto se ne usudjuju da ih pomisle ili makar, pridrze u podsvesti.
Medjutim, ne bi sve bilo tako cupavo, da u sustini upravo ono izgovoreno s nase, zenske strane, nije ZAISTA tako i misleno, a njihovo razumevanje uglavnom ode dalje od naseg. I tu onda zene ispadaju veliki analiticari, a oni prakticari. Nije nego!
Nisam u pravu, jer razumem ja muskarce. Neki put. Oni se, uglavnom plase. Mada, ni ti njihovi strahovi nisu najracionalnijeg, porekla. Recimo, ginu za otadzbinu, posao, fudbal, a za zensko srce, to im je pak teska nepoznanica, s kojom se isto tako, nerado srecu. Zenske koliko god one bile napredne, urbane i tome slicno, hrabro zakoracile u 21. vek, one ipak najradije ginu za ono sto za njih ljubav znaci. Za neke je to misao o ljubavi, pogledu, ugledu, moci, a u tome svemu, jadne vide ljubav. Mislim da je Ducic nesto slicno vec napisao, ali kako sam ne- skoro citala, ovo je onda mozda podsecanje. U svakom slucaju, afera, ili samo dobra atmosfera, u svemu treba ljubav da se nazire. A cini li se? Enigma.
A mene ne zabavlja da pricam. Ispricala sam se ja jos dok sam bila u pelenama. Svaki dan, ja pricam. Ko sta radi, uglavnom to je moja misija. i nema mi ravne. Eto, makar u tome. Ne trudim se puno da se zadrzavam, kad nemam vremena, ja u stvari i tad pricam, sem sto cesto se desi da nastavljam da pricam i onda, kad u sustini- odavno sam produzila.
Nije mi padalo na pamet do sad da na taj upravo ne- kompleksan nacin, sagledam stvari oko sebe, i da se u tome samopodrzim. Tesko coveku samom na sebe se osuditi.
A opet, nekad je tako nesebicno biti sam.
Makar ne moras druge da mucis, i ostale da tiranises.
Elem, stvar je krajnje jednostavna i za Vas, i za nas.
Potreba je tu da se zadovolji. Za sve ima vreme. Za smeh i za suze, za rad i za nerad, za greh i za ispastanje. Mada licno mislim da cu pre to sve sad da iskusim, nego posle da kazem da sam celog zivota cekala da se odvrti klupko tih istih, kontradiktornih floskula.

Eksplodirala mi je neka cev u kuhinji- bolje reci crevce. U roku od nepune minute, cela kuhinja i hodnik bili su ispunjeni vrelom vodom. Sreca u nesreci- ostala sam pribrana, jer u ovom stanu samo sranja i nista osim njih, pa mi sve to nekako smrdi na deja vu. U roku od desetak sekundi stvorila sam se kod komsije na vratima, i oni su porodicno naravno, poneli papagajke i nacrtali se preko puta kod mene. Medjutim, trebalo je pronaci glavni ventil, za koji su se prethodni majstori veoma dobro postarali da ostane invisible. Sve u svemu, onaj sa sestog, koga je moja nemusta mama ipak uspela da obavesti o problemu, posle nekog vremena se pojavio da preti kao u fazonu eto nije nam prvi put. A da se ja secam, radi nase krivice, igrom slucaja- jeste. U svakom drugom slucaju krivac bi bio onaj sa osmog ili devetog sprata. I ta serija se odgleda uredno bar dvaput- triput godisnje, na moj racun. Pa ko je tu kriv sto voda curi nizvodno, i uvek pronadje put do sestog sprata, haha. Jos da je samo sedmi nekad zaobisla, pa da se i postidim! U medjuvremenu moja draga majka se po obicaju smrznula i zajaukala, a pitam se sta bi bilo od svega da nisam bila kod kuce u tom trenutku. Verovatno bi se po povratku vozila u camcu. Elem je komsija uspeo da 'odgonetne misteriju' ventila, pa se nismo udavili, dok smo komsinica i ja punile kofe s vodom. U svakom slucaju zvala sam i vodoinstalatera, koji, kad je dosao, rekao je da smo mi u stvari neobican slucaj, i da takve stvari obicno puknu same od sebe, jer sam ja u stvari krenula da odvrnem vodu, i naravno napakovao mi jedno 80 e troskova za sutra i vreme koje treba da izgubim ne bih li kupila neophodno za zamenu. Ha ha! Nisam tako zamisljala svoju nedelju popodne...Ako makar sta, nema nista ni od romanticnog vikenda, ali bih u miru i slobodi gledala Sex i grad, koji sam skinula s mreze mesecima unazad. Eto kako sem sto nikad nisam upoznala muskarca koji je ponekad kad zagusti i tu 'da se nadje', tako sam isto svesna, da - kako poslovica kaze : 'da nije to, bilo bi nesto drugo...'

Zivot u Srbiji…

…vrti se oko, verovali ili ne, nekakvog iscekivanja…Te cekas prevoz, te cekas da predjes ulicu, te redovi u posti, banci, (da bi te neki neljubazni sluzbenik najlaganije ‘naduvao’!), te naposletku, na red u supermarketu (kojih je nekim cudom sve vise, mada broj kasa koje postoje nikako nije ekvivalentan onom za kojima neki kasir, zaista i dela!)…Sve u svemu, to su jos i minorna i usputna, blejanja. Mislim da najgore pada ono cekanje da se dogodi bolji zivot u matici, Srbiji…
Elem, saobracajna infrastruktura moze vas dovesti u, najblaze receno, totalni mozdani kolaps….kako se guzve kolebaju od vece ka najvecim, tako se u Vama iznenada javi poriv za begom na selo, ako zivite npr. u prestonici. Medjutim, ako pak, zivite u selu, ili manjem gradu, tamo Vam se naime, prezir javlja pri samoj pomisli da je tako. Zasto? Pa logican odgovor bio bi da tamo BAS i ne postoji neki oblik normalnog zivota, s podrazumevajucim neophodnim sadrzajima, za odvijanje istog.
Dalje paznju treba posvetiti i pitanju telekomunikacija…U osnovi problem postoji vec kod fixne telefonije, a da ne navodim da ne znam koji minimalan postotak ljudi koristi internet konekciju, a gomila njih je jos uvek na dial-up-u, sto nas opet vraca na vezu s fixnom telefonijom. U 21-om veku, jos uvek postoji gomila gradjana koji u prestonici imaju dvojnika! Kakva ironija, podignete slusalicu svog malog bezicnog uredjaja, i cujete da je kod komsije preko puta pojacan TV uredjaj, i da se uredno prati skupstina. A vi u medjuvremenu ne mozete da telefonirate, a kamoli pristupite internetu, koji Vam je kao ‘neka fiktivna ulaznica, a ono, ako ne bar za Evropu (kojoj koliko znam, jos uvek geografski pripadamo?), a ono za svet…;-). Onda mu uljudno pokucate na vrata (ako znate ko je misteriozni dvojnik), i zamolite ga da (iliti gada), spusti slusalicu i pruzi Vam ‘adekvatan’ izlaz iz situacije. On se u pocetku pravi malo lud, jer ostavio je otvorenu liniju ili iz sopstvene nemoci da ucini nesto po pitanju iznad svega potrebnog razdvajanja, ili iz razloga sto u dubini njegove duse kulja neopevani paor (izvinjenje za ljude koji su sa sela)…ali nakon nekog vremena ipak spusti sopstvenu slusalicu da bi kasnije i on mogao da zakuca Vama, ako bi Vam se javio gnev osvetnika, pa i Vi slucajno ‘zaboravili’ da nakon obavljenog razgovora, spustite istu, mada Vam to ne preporucujem, jer- iako vazi geslo ‘nek komsiji crkne krava’, mozda se na kulturu ‘primi’ jos neko, vremenom…Mada, ovo moram da dodam, iako nema bas puno veze s cekanjem, vec upravo s osvetom, koja se mozda posledicno i javlja radi istog, nedavno sam od svog poznanika direktorcica neke firme cula jednu veoma intrigantnu anegdotu..
Naime, ne kaze se vise ‘ nek komsiji crkne krava’, vec ‘nek meni crkne krava’, jer ako i meni crkne krava, onda komsa nece moci da opet zatrazi mleko, i tako sve redom….
E zamislite dokle to ide!
U svakom slucaju, poslednji potez ocajnika bio bi mobilni telefon, koji nam zaista pruza ‘neogranicene’ mogucnosti, s tim da telekom Srbija, koliko mi je poznato, jos uvek nema opciju za slanje mms-a van te iste, Srbije, i jos neke od raznih zavrzlama, pa se i te neogranicene opcije nekako smanjuju…A da ne spominjem d aim on-line korisnicki servis ne funkcionise ceo oktobar…poslovna kompanija- ili polovna, dakle???
Malopre bas, nasred autokomande neki tip parkirao kamion…zauzeo traku, samo se ceka da se izazove lancani, jer tuda, vozaci, indijanci, pokusavajuci da se ‘probiju’ ne kao 50. u nizu, vec 49., prolecu…
Onda se ceka jos samo jedno leto, i more, ceka se Nova godina odmag posle tog, mora, ceka se neki vazan poziv, zivote moj…

Devojka….

Devojka….

S vremena na vreme obuzmu me tako neki nemiri….ne mogu precizno da ih definisem, ali osecaj je krajnje nelagodan, I teskoban…
Pogledate se jedan dan u ogledalo I vidite sebe, ali to ipak niste vi. Kao, vi stojite preko puta sebe, onako u ravnoj liniji. Susretnete tako sebe u tom ogledalu, ali nekog drugog sebe, naime. Vidim ja tako neku devojku u ogledalu, I gotovo da ne mogu da je prepoznam. Zagledam se dobro, ucini mi se poznatom, ali, ko je ona?
Momenat cudjenja…U sustini, tog trenutka ostajem bez misli. Ja, I nemisao. Cekaj malo- je li to bilo pre cudjenja, ili…?

Lupam glavu tako ja, dok neka poznata mi silueta stoji tik, nasuprot mene, I zamislite- gleda u mene! Ma sta sad ja time da se bavim, kao da me to zabavlja uostalom, dok tako ja- ne razmisljam, a ona- mene posmatra…I sa cime ja raspolazem od informacija…Fioke, prazne. Turoban osecaj poznatosti vezan uz to mlado bice koje posmatram, pa ipak, ne mogu da se pomerim, a necu ni da odstupim…

Preturam u glavi razne neke floskule, I sto vise ja tako preturam, vise ih je…Gomilaju se skoro kao kad se spusta gusta magla, pa se od nje ne naziru potrebni objekti.
Svakako pothitno moram da rascistim tu maglustinu. Gledam tako u drvo ja, a od tog istog, sume ne vidim. Ma kakvi objekti, ovde se momentalno nalaze samo dva subjekta: ona, I ja. Sto pocinje vec nekako da me zabrinjava…

Koja scena! E kao u nemom filmu- cutim ja, cuti ona, al aj sto ona cuti, nego sto- cutim- I ja?!
Krajnje neobicno! Uobicajeno je da nesto pricam, a sad –cvrc!
Jesam li vec rekla da me ovo brine?!

Elem, pomislim ja u tom trenutku, (kad mi vec nikako ne pada na pamet ko je osoba koja stoji I uporno me posmatra), ma nastavicu I ja nju da promatram jos neko vreme, a za cutanje, pa izdrzacu valjda da je ne pitam nista…Zasad.

Medjutim, trenuci pocinju da se nagomilavaju u nekoj, sad vec, neprijatnoj tisini. Vreme staje, I tece. Sta od ta dva? Ko jos misli na vreme kad se nadje u tako delikatnoj, situaciji?
A eto, uspelo mi je da ostanem bez misli, za taj neki lazan trenutak vecnosti, a sad ne mogu da prestanem da razmisljam, i nista pametno da smislim. Kao za baksuz!

Ovo vec postaje neprijatno, moracu nekako da pronadjem izlaz.
Kako da se ja, inace snalazljiva, izbavim iz ovoga, kad prethodno nisam ni usla. Mozda da pokucam? Ili da zalupam? Ma necu da ucinim nista, iz inata. Moram da budem karakter.

Ne znam, cini mi se da je proslo vec previse vremena. Gledam, prostor je isti, a I ta neka, osoba koja me tako sad vec, bezobrazno gleda. Sta ima ona mene toliko da gleda, stvarno?

U glavi mi neki neobican pritisak…
Nastavice se…

"Ucenje bez razmisljanja je beskorisno. Ali je razmisljanje bez ucenja opasno" , rekao je Gandi.

Cesto prolazim s Mimi savskim kejom, i neretko se srecemo s Gandijevom bistom, iako je ona postavljena nedavno. Nismo ni znale da svaki put kada pozdravimo naseg dragog prijatelja, on za nas ima neku poruku.
Ipak, nastojimo iz dana u dan da obogatimo nase zivote, ako ne ucenjem, a ono razmisljanjem. Mislim da nam ne ide tako lose, s obzirom da je pouka dana "triput meri, jednom seci", da ne kazem "il' sad, il' nikad"! :-)
Nije suvisno spomenuti da zivim u Gandijevoj ulici. A moguce je da se i Mimi preseli uskoro ukoliko zeli da pokupi jos neku korisnu informaciju, elem postane suvlasnik autorskih prava na moju neizdatu knjigu, a mislim da bi nam sigurno bilo isplativije da delamo iz istog okruga, odnosno Gandijevog.
Anyway, ispod biste toliko pominjanog borca za ljudska prava, pise : "Nenasilje je sustina svih religija". Hvala, prijatelju.

ljubav ili mudrost...

"Osecanja treba da budu obasjana inteligencijom da bi se pretvorila u pravu ljubav. Inteligencija treba da bude obasjana osecanjima da bi se pretvorila u mudrost. "

Ne secam se da sam skoro nesto ovakvo cula. Dolazi iz svastare (naravno) drage mi osobe s kojim cesto delim svoja i unutrasnja desavanja...

Luda zenska glava!

Moja draga prijateljica Mimi je totalno 'pukla' i danas je 'pala' tri ispita, sto ce reci da joj se smesi obnova godine! Smesta u prvi razred! :-)
Elem, u njenoj glavi desio se flash zvani zaljubljenost bolje reci slepilo, i avaj, nikako da se prene i urazumi. Ubedjena da je u pravu, ne prestaje da napada svog dalekog dragog, koji u svim pokusajima da je smiri, samo nailazi na kontru. E sad, nekoliko reci o tome sta se vrzma u zenskim glavama, pa cak, ukljucujuci i mojoj. Svaka zena je naime malo hirovita (Ducic je sve lepo opisao, cini mi se, tu nema greske!)....Pitanje je kako nekima uspeva da to kontrolisu, ne bi li zadrzale nekakve 'prave' muske potomke pored sebe. Ipak, duboko sam ubedjena da onima, iole nezavisnima, i ajmo reci jakim licnostima, to ni najmanje nije potrebno u zivotu.
E sad, kako se to dogodilo da ona popada sve te ispite. Prvenstveno jer ne ukljucuje svest, vec samo svoj odbrambeni mehanizam koji iz nje progovara "ja, ja prva, moja zadnja"! Elementarna nepogoda da ne kazem kolateralna steta upravo bi nas sve mogla zadesiti iz tih malih, egoisticnih razloga. Spustanje lopte i slusanje malo i drugih dragih ljudi pokatkad ne bi bilo na odmet. Naime, brecanje bez razloga, igrarije i losa taktika-tome u ljubavi (ako smem tako da se izrazim),nema mesta. Uvek gubi taj mali prgavi stvor- i to najcesce gubi svoje zivce, na sta druga strana (koja u sustini predstavlja istu stranu!?), ostaje krajnje ravnodusna. Zenski mozak-teska nepoznanica. Bolje reci srce. Kad zablokira tako, kao operativni sistem, kolaps je neminovan. Nekako se sve usporava i sublimira u dead-spot! I tako, iako moj dragi 'neki dan rece (citiram) : 'ranjeno srce je ranjeno srce, bilo ono musko ili zensko', moram priznati da se to moze posmatrati upravo iz ta oba, ugla. Perspektiva ranjenog muskarca je najcesce prevazilazenje i trpanje emocija pod tepih, ne bi li se u expresnom roku 'povratili' u realnost, i nastavili sa svojim prosperitetom, da ne kazem radom i napretkom u ostalim segmentima. Neki se ubrzo snadju i na tzv. ljubavnom planu, tako sto im se na tanjiru iznenada pojavljuje 'nova zrtva' zvana 'moja draga- vidite kako sam uspeo u zivotu!', dok drugima nesto takvo ne bi palo na pamet, jer tome vise nema mesta u njihovim ponavo stegnutim srcima. Medjutim, sta je s nama 'gospodjama'?
Dobro pitanje. Zena kad 'ponire', ona to radi "u velikom stilu', i to najcesce u svim segmentima zivota, praveci tako transfer emocija i totalnu blokadu za 'bolje sutra'.....kao sve u sebi misli 'evo, paticu samo dok ovo ne prodje', sto ce reci jaka sam, ali sad sam slaba, imam svako pravo na to i iskoristicu ga maximalno! Ne lezi vraze, nisam ja ovo izmislila kao ni toplu vodu, pa da sad prodajem uputstvo sa upotrebu iste. Emocionalna paralisanost, je gadna stvar! Kao sto te moze snaci i dok leptirici u stomaku rade, tako isto samo grdje kad se isti, posvadjaju!
Nego nikako da se pozabavi Mimi sa sobom, i da povede neki 'ozbiljan' razgovor, pa je mene upravo zvala radi istog. Zakljucak o njenim 'sedi jedan' momentima bio je krajnje jednostavna caka. 1) S price 'po mome il' nikako', urgentan je prelazak na 'on i ona nisu isto, i time takes time 4 everything!' 2) s price 'ja to ne radim svesno', pozeljna je ona 'pa ukljuci svest dok ti jos te 'nesvesne reci zvone'! 3) s price 'au sto sam nervozna, drska, i neprilagodjena okolnostima', potreban je odnos prema sebi ' "DON'T YOU WORRY 'BOUT A THING"' , kako rece pesma Stevie Wonder-a, uz obaveznoi neophodno 'kako cemo, lako cemo!'...Otprilike toliko.
Medjutim, posto se tip preziva Wonder, mala digresija za nezadovoljne dame glasi-bolje otici u kupovinu Wonder-bra, iz razloga sto bi se kako prezime znaci, samo dalje pitale, a ovako mali bombastican komad koji ulepsava i popravlja raspolozenje, mada ne da ja znam nesto o tome! :-) Htedoh da se malo nasalim, za one koji mozda razumeju.
p.s. Mimi da ne kazem, Emanuela, mi je dala 'zeleno svetlo' za ovaj blog, pa se nadam da na crveno skorije necu naici! ;-)

Od sinoc do veceras...pivo ili dva piva...

Ni veceras situacija nije nista bolja...Bila mi je 'kuma' sa svojim slikama iz Egipta- e znas kako me zanima 'anama bej'-mislim...osim toga, umesto da sam ono penzionerski i solerski presedela na gajbi uz pivicu, otisla sam kod druga na veceru a razlog tome bio je sto je danas bio dan kada je trebalo da se odrzi njegovo vencanje sa doticnom nekom , sada vec bivsom, verenicom. Ipak, on je to stoicki podneo, napravio je pizzu, kupio par pivica od kojih sam ja iz puke dosade popila cak 3, i gledali smo tesnu kozu 2.deo...Mislim da sam sama sebi predosadna. Kako me je tek iznervirala situacija u prevozu-naime kolima. Putovala sam sa Nbg-a do Maxima Gorkog, gorkih 45 min, jer su iskljucenja s autoputa bila zatvorena, i tako redom... A taman kad pomislim da sam iznasla neki 'alternativan' pravac, skapiram da sam se nasla u nevidjenoj guzvi. Ipak, nije ispalo tako lose, cak me je i drugaricin decko 'okruzio' motorom, od nekih 1000 kubika, sto i nije tako lose s obzirom da mi tzv. 'dragi' vozi chopera (mislim na onog sto na mene ne misli!), a da ja u zivotu nisam sela, osim na skuter, niti me to zabavlja kao pojam. Medjutim...ima ono ali...ali pokvario mi se mp3 u autu, dok sam jurila tricavih 160 ne bih li skratila bar put do kuce. Vozila bih ja i nesto brze, samo da me taj neki davno zaboravljeni 'tiha' patnja, nije nasamario i predlozio mi bas taj auto, sa devizom 'sto je sigurno, sigurno je'(da da sad se on baskari po belom svetu a ja se napatih...hm...)....mozda me je on i 'procitao' da sam u dusi prava mala divljakusa, pa ipak, njega sad nema da mu kukam, posto od kad sam kupila taj auto, samo mi se desavaju neka jebena sranja sa istim. Moguce i da ce me pokupiti samo murija jedan dan, jer mi se smucilo da placam kazne i pauke, radi toga sto nam ova bljuckava drzavica nije izgradila parking ispred zgrade. Fuj. Danas sam bas nesto ogorcena, iako sam u sustini dobre volje. Samo mislim da mi je predosadno, i da bi podhitno trebalo da pocnem da zaradjujem za zivot, a osim toga i da se bavim nekim mozda humanitarnim, radom, jer to me je oduvek nekako ispunjavalo. Medjutim, u ovom drcavom sistemu, tesko da bih ja kao pojedinac mogla da pikiram na jack-pot, vec kao i uvek-jovo-nanovo, - sve mora na tezi nacin da se prodje, sazna, i spozna. Elem, mislim da cu se ipak naterati da zavrsim dva faxa, pa kud puklo. Ne znam bas tacno kada ce to da bude ali do tad- ne zelim da me iko niti pita-ijaooooo-oni sazaljivi pogledi- kad ces da diplomiras i sta ces da radis ?!... kao da ja imam neki jebeni clue! Zakljucak je da meni ipak nije dosadno, skoro nikad, osim sto mi u sustini treba malo ljubavi, i paznje, mada o tome ne bih da se izjasnjavam , jer ipak zivim na brdovitom Balkanu, pa je to nesto sto bih u sustini trebalo da 'iskamcim'...Eto tako...

Veceras...

Mislim da se mora iznaci neko resenje za izlazak iz ovog novonastalog haosa.
Nekako sam se navikla da piskaram po svescicama, pa mi je sam ovaj nacin-tastatura, i kuckaranje stran. KucKaranje?! Ups...
Zena-stena (videti sliku), bez dlake na jeziku...
Trebalo je poodavno da pozavrsavam neke stvari, a sad me one kopkaju i puna sam nekih pundraka. Ne drzi me mesto a i dalje sedim.
Pritom, kao neka sam penzionerka. Jos samo da pocnem da pijem kalcijum za 'odrzavanje' kostiju, i nateram se da legnem neki put i pre ponoci, keca, dvojke...
U svakom slucaju, ne dam se, nameravam da dosadjujem i dalje, i tako dok jesam, i dok postojim. Zabrinula sam se, onako moram priznati, najiskrenije za sebe u momentu kada shvatam da sam -em sama, em soliram- a petak je vece...
Nije da mi to bas smeta, nekako sam ravnodusna. Mrzi me da izlazim u grad, i sve po nekoj semi styliram tako iz vikenda u vikend. Vreme je da se nesto i tu promeni, makar na polju 'unuitrasnjih' desavanja. Obavesticu Vas nekom narednom iliti naprednom prilikom, da li se to tako zaista i desava. Cak su mi se i drugarice penzionisale. Nema vajde od 'propadanja' na splavovima, rekla je jednom teta Esma.. :-( Medjutim, moguce da tu neceg ima cim sam se ja posle nekih celih devet godina zivotarenja po istim, nekako distancirala. A posto sam vec pocela o tome, mora da je to jos jedna stvar koja me dotice, na ovaj ili onaj, nacin. Sve je naime povezano s tim sto sam nedavno srela nekog fakat frajera, koji ne zivi u mom gradu. Ni u drzavi. Ipak, nesto me je tu sigurno sasvim spucalo, cim se nisam izasla brze bolje vec dva vikenda 'dobro' provesti. Mislim da sam se nesto uozbiljila. Razmisljam o tim glupostima poput zivotnih ciljeva, fakulteta, posla, i tako svasta nesto, a ko razmislja, najcesce dobro je poznato, gubi vreme, a i energiju, jer samo oni s 2 gr mozga, nekako bas fino lebde kroz zivot, da ne kazem-plutaju.
Odoh zato sad i ja da malo plutam, a o ostalom, uostalom, ne garantujem. :-)

Moj blog....

Ne znam kako sam se ovde nasla, ali cini mi se da sam se snasla... :-)